24. март 1999. године је један од најстрашнијих датума у историји српског народа када су моћне силе света, окупљене у НАТО пакт, противправно и мимо свих моралних норми и начела напале једну суверену државу, Савезну Републику Југославију.

Многи људи су изгубили животе током 78 дана агресије и терора. Многе мајке више никада нису виделе своје синове, многа деца нису дочекала да одрасту. На данашњи дан сећамо се мале Милице, сећамо се Лужана, Сурдулице, Алексинца, зграде РТС-а, сирена за ваздушну опасност, збегова по подрумима и штоковима врата, дечијег плача и вриске; сећамо се бунта и пркоса, ината и отпора окупатору, памтимо јунаке са Кошара и све војнике, хероје који су своје животе положили на бранику отаџбине. Данас жалимо још више и молимо се за погинуле у безумном терористичком нападу у Москви, али и свим другим крајевима света где невини цивили страдају.

Свесни увек својих мана, у најбољем маниру наше историје и вере, спремни смо да опростимо, увек и свима ћемо пожелети топлу добродошлицу у наш дом, али никада и ни по коју цену нећемо, не можемо и не смемо заборавити наше жртве и дане патње.

Поносно корачамо напред, верујемо у боље сутра, али увек и на сваком месту кличемо: Живела Србија! Слава и мир покојнима!

Извор: Туристичка организација Аранђеловац